Kralj noževa u RS Milan Gnjatović tvrdi-Nema britve dok ne poseče žensku dlaku!

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Kralj noževa u Srpskoj Milan Gnjatović (28) zanat je ispekao i usavršio ga do te mere da je daleko najbolji u toj oblasti za samo četiri godine. Prijedorski saobraćajni tehničar, koji radi kao otpravnik vozova u „Železnicama RS“, tada je iskovao prvi ručno rađeni nož, i to posle brojnih pokušaja.

Posle je sve išlo mnogo lakše, a Milan je u međuvremenu toliko napredovao da svako kome je potreban kvalitetan ručno rađeni nož dolazi kod njega jer zna da kupuje nešto što može da traje decenijama.

Milanovi poznanici kažu da ih njegov napredak uopšte ne čudi. Dok su oni skupljali sličice fudbalera, on je bio kolekcionar noževa, kojima se divio i u njima video što drugi nisu mogli ni da zamisle. Prijedorski majstor i danas smatra da svaki nož „ima svoju priču“. U to se, kaže, uverio više od 50 puta. Odnosno svaki put kad je izradio nož.

Svaki nož ima svoju priču
Iako je za neupućene proces izrade relativno kratak, pošto traje nekoliko dana, Milan tvrdi da bez mnogo truda i ljubavi nema ni kvalitetnog noža.

– Svaki nož je unikatan i ima svoju priču. To ne važi samo za one koje radim za sebe, već i za noževe koje po narudžbi kujem za kuvare i mesare. Kod mene dolaze i lovci i ribolovci, kojima su potrebni kvalitetni noževi, a ne oni koji se tako zovu iako njima ni hleb ne može da se iseče – kaže Gnjatović, kome u radu pomaže prijatelj koji je završio školu za obradu plemenitih metala.

Milan ističe da je nepojmljivo koliko su ljudi, a posebno potrošači neupućeni u noževe. Takvi noževi u sebi imaju leguru cinka, pa ih zbog toga nazivaju nerđajući. Ipak, rđu ne treba potcenjivati. Čelik koji rđa je garant kvaliteta, a nož koji u sebi ima cinka je mekaniji i manje kvalitetan od ručno kovanog noža, koji može da traje decenijama ako se pravilno održava – objašnjava Gnjatović.

Da izrada kvalitetnog noža nije igrarija, već se graniči sa umetnošću, potvrđuje i tržište razvijenih zapadnih zemalja. Tamo, na primer, ručno kovani nož od specijalnih materijala dostiže za nas nezamislivu cenu od 30.000 evra. U Srpskoj i okruženju noževi su kudikamo jeftiniji.

– Zadnji bovi nož koji sam uradio, na Zapadu ne može da se kupi ispod 800 KM, a ja sam ga prodao za 250 KM. Inače, moj najskuplji nož je koštao 400 KM. Rađen je po narudžbi. Na sebi je imao grb Prijedora i za njega sam izradio specijalnu drvenu kutiju – otkriva Milan, ponosan na činjenicu da su njegovi noževi završili kod probirljivih kupaca u Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj i Švedskoj.

Fanatik iz Prijedora ni po koju cenu ne želi da odustane od hobija koji je u međuvremenu prerastao u fanatičnu ljubav. U tome ne može da ga spreči ni oskudica materijala, zbog čega se dovija da dođe do osnovnih sirovina za posao. Najteže mu je da nabavi leguru čelika za kovanje noževa. To zvuči apsurdno, pogotovo što prijedorska opština praktično leži na železnoj rudi.

– Čeličnih legura u svetu ima oko četiri hiljade, a samo 12 je pogodno za izradu noževa. Švedski čelik ATS 34 nabavljam preko prijatelja iz inostranstva ili obilazim otpade, gde uzimam odgovarajuće komade čelika sa, na primer, motornih testera. Zatim to varim, kujem, kalim na ogromnim temperaturama do tačke topljenja, otkivam, termički obrađujem, određujem tvrdoću i spajam. Bolji bi bio jedino japanski čelik tamahagane, ali on ne može da se kupi nigde u Evropi – ističe Gnjatović.

Otvara prvu radionicu u BiH
Kralj noževa otkriva i kako se meri njihov kvalitet. Rešenje rebusa je, kaže, veoma jednostavno.

– Većina noževa može da seče papir. Međutim, prava oštrina se proverava na ženskoj vlasi kose. Neki moji noževi su toliko oštri i ispolirani da na minimalan dodir presecaju žensku dlaku. Oštrica takvog noža ne sme da se dira prstima, jer seče do kosti – ističe Milan, koji planira da uskoro otvori i prvu radionicu za kovane noževe u BiH.

– Potrebno mi je 10.000 maraka. Toliko para nemam iako svaki moj nož lako nađe put do kupca. Danas je teško pokrenuti biznis, jer su za to neophodni investitori.

Zato sam otvoren za razgovore sa potencijalnim ulagačima pošto trenutno radim u staroj prijedorskoj kovačnici. Osim toga, koristim alat koji nije najadekvatniji. Svako ko dođe može da se uveri da radim kvalitetno. Da je otvaranje radionice pun pogodak svedoči činjenica da se jedina dva prava majstora za ručnu izradom noževa nalaze u Italiji i Nemačkoj – tvrdi Gnjatović.

Ljudi traže krstaške mačeve i one koje su videli na filmu
Gnjatović pravi i drške za noževe od kože, plastike, gume, roga i drveta.

– Trenutno za korice koristim drvo izvađeno sa dna Sane, koje ima izuzetne boje. To drvo je lagano, trajno i tvrdo – objašnjava Milan.

On otkriva da kod njega dolaze brojni zaljubljenici u noževe, ali najčešće sa nerealnim zahtevima.
– Jedni traže krstaške, a drugi mačeve iz filmova. Za sada ih odbijam, jer mi za takva sečiva treba veća peć i jače temperature – kaže Gnjatović.
Press RS

Share.