On je najveći podvig 2012. godine

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

mondo-nikola dunovic 1Ima dva i po meseca i zove se Nikola. Dobra je beba, lepo napreduje. Odgajaju ga tata i tetka. Nasledio je hrabrost i oči svoje majke – majke hrabrost, Jelene Trikić.

Priča o Jeleni Trikić (32), prozvanoj „majka hrabrost“, koja je radi bebe koju je nosila odbila da zloćudni tumor na mozgu leči jakim citostaticima, sigurno je najsvetliji i najupečatljiviji događaj u 2012. godini.
Nema čoveka koga nije dirnula Jelenina hrabrost i odlučnost da na svet donese svog prvog i jedinog sinčića, koga je videla svega nekoliko puta pre smrti.

Novinar MONDA posetio je u Prijedoru dom Jeleninog muža Gorana Dunovića i njihovog sinčića Nikole, starog dva i po meseca.

mondo-nikola dunovic 2U skromnom potkrovlju kuće Dunovića, Goran nas je primio, nasmejan i srdačan, i započeo priču o svojoj hrabroj supruzi.

„Jelena i ja upoznali smo se 2003. godine u Prijedoru, i od tada pa do kraja smo bili zajedno. Razbolela se 2007, kada je imala prvu operaciju na glavi. Tu prvu operaciju prevazišla je prilično lako, jer je uvek bila veliki borac, i nikada se nije predavala.

Doktori su posle operacije konstatovali da se ne radi o ničem opasnom, a ona se zaista potpuno oporavila. Međutim, nakon dve godine, bolest se vratila. Jelena je morala ponovo na operaciju, a posle su nas ponovo uveravali da će sve biti u redu“, priča Goran.

Nakon druge operacije nije bilo nikakvih znakova bolesti, i Jelena je u februaru ove godine ostvarila svoju veliku želju – zatrudnela je. Na prvoj kontroli trudnoće konstatovano je da je potpuno zdrava. Međutim, u avgustu su se pojavili novi simptomi, a snimak glave je pokazao da je bolest jako uznapredovala.

mondo-nikola dunovic 3„Doktori su tada predložili prekid trudnoće, kako bi odmah mogla da ide na terapiju. Međutim, ona je tu terapiju odbila – donela je odluku da prvo rodi dete, a tek onda da se leči. Verovatno je već tada bila svesna da neće preživeti“, priča Goran.

Mali Nikola došao je na svet carskim rezom 9. oktobra, a Jelena je nakon toga počela čak i da se oporavlja – hoda, smeje se, normalno jede, što je doktorima predstavljalo čudo… A onda je ipak bolest prevladala i 18. novembra Jelena je preminula. U rodnom Drvaru, gde je i sahranjena, nema osobe koja nije plakala za njom.

Međutim, život je ipak pobedio – mali Nikola, koji je rođen pre vremena, sa sedam i po meseci, sada je zdrava, vesela i napredna beba, pravi borac kao i mama, čak je i njene oči nasledio!

Goranu oko bebe mnogo pomaže sestra Sanja, koja ima dve kćerkice, a Sanja kaže da joj briga o bebi uopšte ne pada teško.

„Trebalo je malo vremena da se ‘upoznamo’, ali sad je sve dobro. Nikola je dobra beba – jede, spava, plače, smeje se, i napreduje, hvala bogu“, kaže uz osmeh Sanja, kojoj u pomoć pritekne i baka Veselka.

„Novinari dolaze neprestano, još od momenta kada je Jelena rodila Nikolu. Ko god me je nazvao, dobio je informaciju, nikoga nisam odbio, jer smatram da je zaista u pitanju podvig o kome treba da se priča, za koji treba da se čuje“, kaže Goran, inače nastavnik srpskog jezika.

Zbog velikog interesovanja građana, otvorena su dva računa za pomoć malom Nikoli, na koja je moguće uplatiti novac na ime Nikola Dunović.

Računi su otvoreni u Rajfajzen banci i to: devizni: SWIFT CODE: RZBABA2S, IBAN CODE: BA391612450011486677 i račun u konvertibilnim markama: žiro-račun banke 1610450000000037, broj štednog računa 09450619975.

Na pitanje da li ima nešto konkretno da im nedostaje, Goran skromno kaže da imaju sve što im treba.

„Zaista se nismo nadali tolikoj pomoći koju smo dobili – ljudi su nam darovali novac, hranu i odeću za bebu, tako da za sada imamo sve što može da se kupi i što bebi treba. Nikoli ne fali ništa i nikad mu neće ništa nedostajati. Jedno što mu ne mogu obezbediti je – majka.“

Iz Drvara u Prijedor često navrate Jelenini roditelji, kako bi videli Nikolu – baka Milkica, deda Vladimir i Jelenina sestra Vlatka obožavaju mališana koji im je najdraža uspomena na pokojnu Jelenu.

Goran, koji zrači skromnošću i dobrotom, već desetak godina radi kao nastavnik srpskog jezika u mestu Knežica, udaljenom 17 kilometara od Prijedora. Kaže da voli svoj posao, a uz osmeh kaže – još samo da je malo bolje plaćen.

Prošle godine upisao je dodatne dve godine na Filološkom faklutetu u Banjaluci, uz nadu da bi jednoga dana mogao da se zaposli kao profesor srpskog jezika u nekoj srednjoj školi.

Jeleni Trikić, koja je život dala za svog sina Nikolu, „Nezavisne novine“ posthumno su dodelile nagradu za podvig godine, a ta nagrada od ove godine nosiće i njeno ime.

(Tekst i foto: Siniša Stanić, MONDO)

Share.