Prijedorski neuropsihijatar uspešan botaničar: U bašti ubrao 40 kila limuna

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Dr Tomislav Elenkov, neuropsihijatar u penziji iz Prijedora, sa svog limuna – rekordera, koji uzgaja već šest godina, ubrao je čak 40 kilograma ploda.

Tajna tolike rodnosti ovog i ostalih limunova iz njegove botaničke mini-bašte leži u kalemljenju i svakodnevnoj brizi.

– Ovaj rekorder je ranije rađao duplo manje… Cvetao je u februaru zahvaljujući tome što su ga muve oprašile, a da ga nisam podupro, slomio bi se od roda i prevalio iz saksije. Limun ne gajim iz semenki, već iz grana koje puštaju koren nakon orezivanja. Sva stabla držim u maloj botaničkoj bašti gde uzgajam više od 60 vrsta egzotičnih i retkih biljaka. Insekte ne diram, a tajna je i zalivanje kišnicom, dok kompost pravim od šumskog lišća i grančica, pa mu kupovno đubrivo nije ni blizu – otkriva dr Elenkov.

Za limunadu i kolače
U poređenju s limunom iz prodavnice, „domaći prijedorski“ ima mnogo prednosti.

– Za razliku od onog što se kupuje u trgovinama, moj limun je nešto bleđi. Nije prskan i tretiran je samo krečom i plavim kamenom. Uvozni je putovao hiljade kilometara da bi nasilno sazreo, a „lakiran“ je nekom hemikalijom da bi se brže prodao i duže stajao u zamrzivaču, čak je i manji od mojih primeraka – naglašava dr Elenkov, dodajući da su njegova tri limuna često dovoljna za kilogram.

Zbog dobrog roda i izuzetnog ukusa svog voća on skoro da ga i ne kupuje u prodavnici.

– Osim za limunadu, moj limun se pokazao kao odličan za pravljenje kolača, baklava, pita i kora za tortu. I zato se mnogi raspituju da od mene nabave sadnicu… Takođe, tu je i stabalce mandarine, koje mi je doneo prijatelj iz doline Neretve, poznate u Evropi po tom voću. I ona rađa svake godine, međutim, lane su mi mačke polomile nekoliko grana. Valjda im je narandžasti plod zbog nečega bio interesantan – navodi naš sagovornik.

Dok razmišlja o nabavci grejpfruta, izdvaja i stablo banane, koje je lane držao u dvorištu i dobio 15 plodova veličine dečjih prstića.

– Nažalost, nije mi uspelo da odgajim zrele plodove, jer banana ovde ne može uspevati zbog mraza i nedostatka vlage. Ipak, zbog neverovatnih klimatskih promena, ne bi me čudilo da u Prijedoru za 50-100 godina počne da uspeva svakojako južno voće ili tropske biljke – prognozira dr Elenkov.

Drvo života i svekrvin jezik
U njegovoj botaničkoj bašti, koju ima već čitavu deceniju i gde su neke biljke starije od 30 godina, donedavno je imao i čuvenu mesožderku.

– Čim bi u njen „čokančić“ ušla muva, mesožderka bi je zatvorila i pojela. Međutim, uginula je nakon tri godine, iako sam sve pokušao da je održim… Ovde imam i tridesetak vrsta kaktusa. Jedan je iz Egipta, drugi se zove decembar, jer cveta samo u ovom mesecu, a treći je svekrvin jezik, što samo po sebi dovoljno govori. Tu su i paprati, aromatične biljke iz Grčke i Indije, hortenzije, Hristov venac, detelina iz Bugarske, mimoza iz Palerma, koja cveta u februaru, i drvo života, za koje se veruje da svakoj kući daje stabilnost. I da ne zaboravim afričke ljubičice, koje sam „naterao“ da cvetaju baš sada – navodi ovaj hobi baštovan, koji u selu Dragotinja ima voćnjak sa šljivama i jabukama i nekoliko vrsta vinove loze.

Mnoge Prijedorčane čudi kako njegove biljke uspevaju u centru grada, gde je veliko zagađenje.

– Uprkos svemu, uspevam da zaštitim zdravlje tih biljaka, čime štitim i sebe. Jer biljke su nerazdvojni deo čovekovog života i ako ih uništimo, živećemo u pustinji – upozorava naš sagovornik.

Prijedoru treba botanička bašta
Dr Elenkov smatra da bi Prijedor po uzoru na veće gradove trebalo da formira svoju botaničku baštu, koja bi oplemenila turističku ponudu i povećala znanje stanovnika o biljkama.

– Ako do toga dođe, spreman sam da doniram neke biljke. Ja se u svojoj bašti opuštam i primenjujem ono što sam o botanici naučio kao samouk i iz knjiga. Nisam ovde hteo da pravim garažu i ostavu. Ovo je moj mali deo prirode i smatram da bi svako trebalo da ima svoj vrt, makar metar sa metar. Moram priznati da me je gajenje biljaka uvek relaksiralo, jer nije bilo lako 35 godina raditi na psihijatriji. A da nisam bio neuropsihijatar, verovatno bih se bavio botanikom – tvrdi prof. dr Elenkov.

Press RS

Share.