Ratne priče Vukašina Vukadinovića čekaju izdavača-Vutra spasla Novi Grad!

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Prijedorčanin Vukašin Vuk Vukadinović (66) već neko vreme traži izdavača za svoj rukopis „Pucali smo od smijeha! „, koji u 158 kratkih priča otkriva i drugu, vedriju stranu proteklog rata, u kojima se može saznati kako su pčele proširile koridor, a marihuana spasla Novi Grad!

Vukašin je ove priče zabeležio na frontu kao borac i pripadnik pres službe Vojske Republike Srpske.

– Neke sam objavljivao u listu „Srpski borac“, a neke su ostale nepoznate. Radi se o tekstovima zapisanim na preko 300 stranica, koji su osveženje jer je druga strana rata ostala nezabeležena. Na osnovu reakcija ljudi i mladih kojima ovo za sada samo usmeno prenosim, uveren sam da priče oplemenjuju, zasmevaju i imaju poruku. Najbolje bi bilo da Boračka organizacija RS bude izdavač i distributer, a ja sam spreman da deo novca od knjige ustupim borcima za rešavanje njihovih problema – kaže Vukadinović.

Pčele proširile koridor
Jedna od priča koja izaziva veliku pažnju Vukadinovićevih slušalaca je „Kako su pčele proširile koridor života“.

– U kafić „Vučjački orlovi“ u Modriči jednom su upali specijalci sa trakama, maramama i namazani bojama. Poređali su mitraljeze i rekli: „Mala, sipaj!“ Jedan je izjavio da su u selu kod Brčkog pomerili liniju 400 metara. Naš Raćo, ljuti i oprobani borac, upitao ih je: „Braćo, je li to bilo polovinom jula?“

Kad su potvrdili, Raćo dođe na svoje: „Baš tada, Ujo i ja smo poterali starca sa kobilom i kolima da borcima dovučemo med. Natovarili smo 12 košnica. Međutim, kad je pčela ujela kobilu, košnice poispadaše i pčele navališe po nama i neprijatelju. Bežimo mi, beže oni. Krili smo se od pčelinje sile u krmećem izmetu, a kada se nakon četiri sata sve stišalo, vratili smo se u rovove i, videvši da nema neprijatelja, zauzeli i njihove. Tih 400 metara zauzele su pčele, jer mi ne bismo nikada. Slagali ste, i sada sikter iz kafane“ – prepričava Vukašin Raćinu dogodovštinu.

Listajući sveske sa zapisanim pričama, Vuk slučajno otvara i jednu koja i ne mora da bude tačna, ali savršeno opisuje povremene situacije u kojima su i studenti završavali na prvim borbenim linijama. Krajem rata, kada je pala Srpska Krajina a Hrvati navalili na Novi Grad, veliku hrabrost pokazala je studentska brigada.

– Štitili su dugačku liniju kod nekog potoka. Svi su se povlačili, a oni ni pedlja, iako su bili poluopkoljeni. Kada su druge čete i jedinice videle da studenti odbijaju sve komande za povlačenje, rekli su: „Idemo braći u pomoć, pa neka svi izginemo!“ Kada su zajednički odbili Hrvate i izravnali liniju, studenti priznaše: „Šteta je bilo da napustimo položaj, kada ova trava treba da se bere za 10 dana“. To je bila jedna od važnijih bitaka da se sačuva Novi Grad – prenosi Vukašin, ne otkrivajući da li se o tom događaju informisao kad je linija odbranjena ili desetak dana posle toga.

Vukov bosanski lonac
Vukašin Vukadinović je 1959. godine na Zmajevom konkursu dobio prvu nagradu koju je potpisao Branko Ćopić. Do sada je objavio knjigu aforizama „Ako umiješ da razumiješ“, a na Festivalu humora i satire 1969. u Zagrebu bio je prvi sa aforizmom „Zahvaljujući krompiru i sirotinja ima koga da guli“, koji je režiser Puriša Đorđević iskoristio u filmu Užička republika.

Iako metalac po struci, počeo je kao sportski novinar „Krajiških novina“. Bio je dopisnik svih većih listova u BiH, sarađivao sa beogradskim „Večernjim novostima“, zagrebačkim „Večernjakom“ i humorističkim listom „Jež“.

Pisac je čuvene predstave prijedorskog pozorišta „U bosanskom loncu“, koja je gostovala i u Srbiji i zahvaljujući kojoj je u RS stiglo na stotine tona pomoći, hrane i lekova.
Press RS

Share.