Šampinjoni se šire tunelima rudnika Ljubija

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

20160320220255_360581

Da je uzgoj gljiva dobar posao u rudničkim tunelima pokazuju u Rudniku željezne rude Ljubija, kod Prijedora, u kojem je krajem prošle godine ponovo pokrenuta proizvodnja šampinjona, a ove godine planiraju proširenje kako bi imali berbu svaki dan i izvoz na evropsko tržište.

Za sada su u funkciji tri tunela sa šampinjonima, u pripremi je i četvrti, a Stanko Vujković, direktor RŽR Ljubija, kaže da im je u planu u funkciju staviti svih šest tunela rudnika.

„Želja nam je da budemo ozbiljan proizvođač šampinjona na ovim prostorima i da proizvodimo 60 do 70 tona godišnje. Sada pripremamo tehnologiju kako bismo prerađivali i otpadni dio koji ostane nakon berbe“, rekao je Vujković.

Gljive iz Ljubije za sada se plasiraju uglavnom u RS, te manjim dijelom u FBiH, a o ozbiljnosti proizvodnje govori podatak da očekuju dobijanje standarda koji prate ovu oblast, koje bi, kažu, mogli dobiti krajem ovog ili početkom idućeg mjeseca, što bi omogućilo da gljive plasiraju i na tržište Evrope.

20160320220416000000

„Idemo u tu fazu da sa četvrtim tunelom i našom organizacijom napravimo da imamo svaki dan berbu. Sada je proces od rasađivanja komposta do kraja berbe nekih 40 dana, a do prve berbe 18 do 21 dan. Trenutno smo dostigli nivo da po jednoj vreći uberemo 5,5 do šest kilograma“, istakao je Vujković.

Pored šampinjona, planiraju da u jednom od tunela uđu u proizvodnju bukovače.

20160320220521000000

Mračni hodnici rudnika pokazali su se kao idealni za uzgoj šampinjona, pa su plodovi iz Ljubije prve klase.

Kako bi dobili idealne uslove, morali su postići temperaturu, vlažnost vazduha, ventilaciju, ali i druge.

Jadranko Tomaš, jedan od pet radnika koji su angažovani za rad, kaže da se postepeno pojačava tempo berbe.

20160320220536000000

„Temperatura u kompostu treba da bude 25 stepeni, a kada krene gljiva 17 stepeni. Jedan od tunela trenutno je u fazi berbe, a jedan u fazi pripreme, koja podrazumijeva inkubaciju kompresa, nakon čega se stavlja humus i onda će biti berba“, kaže Tomaš.

On je na proizvodnji gljiva radio i prije nego što je obustavljena 2005. godine.

Autor: Jasna Dragojević – Nezavisne novine
Foto: V. Stojaković

Share.