Zbog poklona ušli u dugove

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

Porodica Mire i Draška Marjanovića iz Miljakovaca kod Prijedora, koja ima devetoro dece, ulazi u jednu od svojih najneizvesnijih zima. Ionako minimalan budžet ovih višegodišnjih štićenika Humanitarnog mosta od 200 KM dečjeg dodatka osiromašen je novim zaduženjima. Pre godinu, njima je kancelarija UNHCR-a iz Banjaluke donirala građevinski materijal da dograde još jednu prostoriju, jer je kuća u kojoj Marjanovići žive vlažna i tesna za toliko članova. Međutim, kako je materijal stajao, jer Marjanovići nisu imali novca da započnu zidanje dodatnog stambenog prostora, predstavnici UNHCR-a su došli pre 15 dana da im uzmu materijal i daju nekom drugom ko može da gradi. Ova porodica je, uz nadljudske napore i po već hladnim danima, uspela da ozida prostoriju kako ne bi ostali bez materijala za gradnju. – Majstor je zidao 10 dana. Dnevnica je bila 70 maraka, a ja sam mu pripremala hranu i piće. To nas je koštalo više od 700 maraka i morali smo da se zadužimo. Veresija nas nije mimoišla ni u prodavnici gde nabavljamo potrepštine za kuću – jada se Mira i dodaje: – Imamo kobilu i sem u zimskim mesecima nekom u selu uvek nešto uradimo i zaradimo bar po vreću-dve brašna. Ali, do proleća nema ništa… Na dograđenom delu kuće urađeni su samo grubi radovi i dogradnja je daleko od završetka. Treba ugraditi stolariju, razvesti struju, uvesti vodu, uraditi podove, okrečiti. Svaka pomoć bi joj, kaže, dobrodošla: od hrane pa svega ostalog, jer Marjanovići mesečno troše šest vreća brašna. Na svu muku Miri je crkla i veš mašina. – Mašinu sam kupila od donacija koje sam pre četiri godine dobila od čitalaca „Vesti“ kada sam rodila sina Predraga. Iako je mašina pod garancijom popravka je oko 200 maraka, što je za nas preskupo tako da ću morati da se vratim pranju veša na ruke – nastavlja Mira pomirljivo. Nastavak radova na kući, nada se Mira, uslediće tek na leto, ako bude novca, zapravo ako dobri ljudi nisu zaboravili na njih.
Ni stipendija ne stiže
Najstarija kćerka Marjanovića, maturantkinja gimnazije, stipendista je Udruženja Srba „Petar Kočić“ iz Dortmunda, ali od početka školske godine nije ništa primila.
– Tih 50 evra iz Dortmunda Dragani je služilo da plati autobusku kartu do škole, za knjige i užinu. Molim se da joj stipendija nije ukinuta nego da kasni – kaže zabrinuto majka Mira, odlučna da školuje decu kako bi lakše živeli od nje i njenog supruga Draško.
Vesti

Share.