Slikar Savo Peković za Glas Srpske: Slike kao spoj patnje i uzvišenosti

Google+ Pinterest LinkedIn Tumblr +

savopetkovic

Reference sa kojima je profesor Akademije umjetnosti u Trebinju, inače iz Beograda, Savo Peković došao na koloniju „Sreten Stojanović“ najavile su umjetnika čije se slike nalaze u kolekcijama Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, kolekciji Pegi Gugenhajm u Veneciji, Kaldereta u Rimu, Mojland u Diseldorfu, Ludvig u Kelnu, Esel u Beču, te drugim privatnim i javnim kolekcijama.

Peković je bio saradnik u ateljeu Anselma Kifera, stipendista francuske vlade, a 2004. je stekao status istaknutog umjetnika. Budući da ne voli tako teške nazive, za sebe kaže da je „ono što jeste“.

– Bavim se ovim poslom kao što se neko drugi bavi drugim poslom i nadam se da to radim što časnije i poštenije. Ne znam ništa drugo da radim – rekao je Peković „Glasu Srpske“.

Dodao je da rijetko učestvuje na kolonijama, jer ih generalno ne voli.

– Više volim neformalne komunikacije, jer je to obaveza kada se nalazimo u nekom prostoru, gde mi treba da pokažemo to što radimo. To je za mene malo pretenciozno i uglavnom izbegavam to da radim. Od kolonija sam jedino učestvovao na RTS-ovoj koloniji na Zlatiboru „Ostavština za budućnost“ i to u jakom sazivu reprezentativnih srpskih umetnika i posle toga sam sve pozive za kolonije odbijao. Ovo mi je prva kolonija posle petnaestak godina – kaže Peković.

Ono što ga je opredijelilo da učestvuje na ovogodišnjoj likovnoj koloniji na Kozari je, između ostalog, njen naziv.

– Sreten Stojanović je legendarna ličnost naše skulpture i uopšte umetničkog života, ne samo Srbije, nego i bivše Jugoslavije. On je, pre svega, učitelj naših učitelja, tako da zapravo deo toga mog prihvatanja da dođem na ovu koloniju je ime Sretena Stojanovića – rekao je Peković.

Kozara, kao mjesto gdje se kolonija održava, po njemu nije presudna.

– Mislim da za onoga ko permanentno radi poput mene prostor nije tako značajan, već je značajnija ona vrsta odnosa ljudi sa kojima se ovdje svakodnevno komunicira nego što je sam ambijent u kome se nalazimo. Ovdje sam naišao na dobar prijem i to me inspiriše – kaže Peković.

Umjetnik naglašava da njegove slike predstavljaju „u najmanju ruku malo bola, tuge, patnje, ali i uzvišenosti i intelektualne hrabrosti“.

– One zapravo predstavljaju moj život. Slike doživljavam kao kada promenite stan i useljavate se u novi, pa treba da ga ispunite svojim životom, svojom porodicom i svojim nameštajem i svim onim sitnicama koji vam život u novom staništu treba da čine ugodnim – pojašnjava Peković.

Slikar je na Kozari stvarao djela tehnikom akrilik, jer kaže da je najpogodnija za rad na takvim mjestima.

– Inače, nisam probirljiv, bavim se svim i svačim i nisam neko ko je ispekao zanat u jednoj tehnici i ne napušta je. Bavim se i video-radom, objektima, instalacijama, volim teoretski rad, pišem o umetnosti i nisam neko ko se ograničio nekom tehnikom – kazao je Peković.

Dodaje i da je susret sa kolegama profesorima trebinjske i banjalučke akademije otvorilo i pitanje saradnje ove dvije obrazovne ustanove.

– Jako malo sarađujemo što je, u stvari, problem. Ja dolazim iz Beograda na trebinjsku akademiju, a imam kontakte i sa banjalučkom i čini mi se da ta saradnja nije dovoljna da bi bila kvalitetna i da bi to trebalo da bude mnogo više. Ovakvih susreta između profesora, a pogotovo između studenata trebalo bi da bude što više i što češće. Ipak je ovo mala sredina u kojoj kultura nije dovoljno vrednovana. Smatram da u poslove kulture treba da budu svi uključeni. Oni koji ne misle da treba da budu uključeni, oni moraju da budu – rekao je Peković.

Kolonija
Jedanaesta likovna kolonija „Sreten Stojanović“ biće završena danas. U radu kolonije su učestvovali slikari Savo Peković, Radislav Vučinić i Momir Knežević sa trebinjske Akademije umjetnosti, te Milivoje Unković, Zoran Banović, Biljana Gavranović, Borjana Mrđa, Danko Brkić i Novak Demonjić sa Akademije umjetnosti u Banjaluci. Radovi nastali na koloniji biće izloženi u okviru manifestacije „Književni susreti na Kozari“, krajem septembra.

Autor: Snežana Tasić – Glas Srpske

Share.