Indijka Ćanda Mukardži nekoliko godina živi u Republici Srpskoj. Zavolela je našu zemlju, običaje, a na sneg se kaže teško privikla. Prijedorčane rado dočekuje i počasti sa nekim od indijskih specijaliteta. U Indiji kaže sve više prihvataju zapadnjačke običaje, ali se tradicija uvek poštuje.
Ćanda Mukardži je rođena u Alahabadu, rodnom mestu njene majke, a otac joj je radio na železnici. Udala se 1978. godine, a otac njenog supruga Murarija Mukardžija je takođe bio železničar. U Prijedor je došla sa suprugom, koji je generalni direktor rudnika „ArcelorMittal“.
– Tako smo se i upoznali, preko naših očeva. Ponekad smo razgovarali, ali nismo nikad izlazili, kao današnja omladina. Venčali smo se i dobili sina i kćerku – kaže Ćanda, dodajući sa osmehom da joj je sin pre tri meseca podario unuka, kojem se veoma obradovala.
Kćerka joj se venčala pre nepunih mesec dana. Govoreći o običajima svoje zemlje, Ćanda kaže da Indijci sve više prihvataju zapadnjačke običaje i manire, a ranije su bili veoma česti ugovoreni brakovi. Danas je to drugačije, a primer za to je kaže njen sin koji je hindus, a oženio je katolkinju.
Indijska svadba traje četiri dana, a prvi dan svi dolaze u mladinu kuću i taj dan je posvećen starijim članovima porodice koji daju blagoslov mladencima i daruju ih svežom ribom i to je najznačajniji i najveći dar.
– Na dan venčanja iz kuće mladoženje donose u mladinu kuću veliku, svežu ribu, koja se priprema za slavlje. Na svadbi se služi pet vrsta ribe uz pet vrsta povrća, ali obavezno mora biti zastupljena riža i spanać, a poslužuju se u srebrnim tanjirima – priča Ćanda.
Ono što je svakako zanimljivo jeste da se alkohol ne služi na venčanjima, nego samo čaj, sokovi i kafa. Ćanda u šali kaže da samim tim ne morate da brinete hoće li neki pijani gost napraviti problem.
Indijka se brzo privikla na život u Republici Srpskoj u kojoj je već pet godina. Zavolela je ljude, običaje, a leto je kaže vrlo slično indijskom letu.
– Leti je kao u Indiji toplo i vlažno, ali prve godine sam imala problem da se naviknem na sneg. Sad je već mnogo lakše – sa osmehom kaže Ćanda.
Dodaje da obožava jagnjetinu, koja se retko može naći u Indiji, kao i svinjetinju, koje u njenoj zemlji nema, jer Indijci uglavnom jedu samo jaretinu. Ćevape i roštilj mogla bi kaže jesti svaki dan.
U porodici Mukardži svi su visoko obrazovani, a momci u Indiji sve više traže obrazovane i zaposlene devojke. Ćanda i u Republici Srpskoj obavezno nosi sari, a kada ode u Indiju kaže da joj nedostaju specijaliteti iz naše zemlje.
Za našu ekipu je pripremila šnicle sa piletinom, punim indijskih začina, a rado se odazove i pozivu da učestvuje na našim gastro manifestacijama, kada pripremi štand prepun indijskih najpoznatijih i najtraženijih jela i slatkiša.
Blic