Piše: Božica Radić
Otkako smo se prije 20 i kusur godina „dočepali“ demokratije, voljom političkih partija predizborna kampanja nikada ne prestaje, pa iako je tako, SNSD i DNS, inače koalicioni partneri u vlasti na lokalnom i republičkom nivou, odnosno njihovi prijedorski opštinski odbori podžambali su se ovih dana, ne mogavši se strpiti nekoliko dana do njenog zvaničnog početka za Lokalne izbore.
Odmah su krenuli oštro, dajući do znanja da se ne radi o nikakvom „uvježbavanju“ za ono što će uslijediti tokom njenog trajanja i nemilosrdne borbe za svaki birački glas.
Da su pripreme na vrijeme obavljene govori i to što su za političko prepucavanje odabrali pare. Nisu oni svađu zametnuli oko stranačkih para. Šta ima da se glođu oko nečega što dobro „informisana“ javnost zna da bi bez „duševnih“ donatora, koji striktno insistiraju na anonimnosti, na svojim računima imali siću. Zagužvali su oni oko budžetskih parica uključujući naravno i lokalni i republički nivo.
Elem, iz OOSNSD su po svom starom dobrom običaju kojeg praktikuju u proteklih pet-šest godina i to obavezno za vrijeme predizbornih kampanja, što će reći da su ove bili nešto agilniji, optužili svog koalicionog partnera da obmanjuje prijedorsku javnost o ulaganjima lokalne zajednice u komunalnu infrastrukturne projekte i lijepo objasnili da puk ne bi imao to šta sada ima da Vlada RS nije iskeširala 55 miliona KM.
Naravno, optuženi koalicioni partner DNS je brzom brzinom reagovao na ove tvrdnje „kratkim“ i „jasnim“ saopštenjem za javnost u kojem je poručio da on ne osporava da je Vlada RS posljednjih godina pripomogla u realizaciji nekih projekata, ali i pri tom poručio da su ona s obzirom na veličinu opštine, morala biti daleko veća. I usput je prozvao, rekavši da su zbog toga što je malo „zakazala“, neki od odobrenih projekata već duže godina na čekanju.
Sadašnji žestoki politički protivnici, a nakon izbora kao i do sada, bliski patneri u vlasti, u zapjenušanim prepirkama, budžetska sredstava su preimenovali u „vladina“ i „opštinska“, i tako izvršili njihovu vlasničku transformaciju bez znanja onih čija su.
Nikoga to ne iznenađuje, a i zašto bi, u tranziciji smo pa ništa nije isključeno! Zato i ne čudi što i realizovane projekte tretiraju više kao svoju dobru volju, a ne obavezu.
Dok „zaraćene“ strane zbrajaju koliko su uložili u ono što su građani dobili, ovi se baš ne mogu svega sjetiti što su dobili i u šta su stučene na desetine miliona KM. Niti se pribrati i presabrati da je to što su dobili voljom sa lokalnog i republičkog nivoa, izgrađeno njihovim parama, ili kreditima koje će oni i njihova pokoljenja otplaćivati.
Vrijeme je međutim pred njima i nije isključeno da se možda baš uoči početka neke predizborne kampanje od vladajućih struktura zatražiti da im se polože računi kako i u šta su se trošila njihova sredstva, preimenovana u „vladina“ i „opštinska“. Tačno je da ovo izgleda kao nemoguća misija, no treba imati u vidu da su na ovim prostorima sva čuda moguća!
Prijedor, 30. avgust 2012. godine