U šumarku u mestu Saničani, odakle su demineri po nalogu prijedorske civilne zaštite nedavno otklonili opasnost od odbačene protivpešadijske mine, jedan stanovnik je otkrio majdan pečuraka i ubrao oko 10 kilograma vrste zvane „maglenka“!
Ovaj odličan poznavalac pečuraka navodi da su stanovnici Saničana i berači ovu šumicu izbegavali oko mesec dana koliko je nadležnim, nakon obeležavanja, trebalo da uklone minu za koju se kasnije ispostavilo da nije imala upaljač.
-Normalno je da smo strahovali. Pretila je opasnost da odozgo padne trula grana i aktivira bombu u nečijoj blizini i drago mi je što su i deca ozbiljno shvatila pretnju i u širokom luku zaobilazila ovaj šumarak… Međutim, čim sam čuo za razminiranje, „doleteo“ sam i najviše gljiva, od kojih su neke težile i po pola kilograma, bilo je baš u okolini mesta gde je ležala mina. Ispalo je da je baš ona očuvala ovaj majdan pečuraka. Ukratko, radilo se o izuzetno razornoj poteznoj protiv-pešadijskoj mini i svi smo ogorčeni što neki ljudi takva ubojna sredstva ne predaju nadležnima i policiji, već ih bacaju po šumarcima, žbunju, jarkovima, rekama i jezerima, pa neko može nastradati-kaže ovaj meštanin.
On ističe da „maglenku“, koja trpi velike hladnoće, beru samo odlični poznavaoci gljiva, dok je slabije informisani berači najčešće šutiraju i izbegavaju zbog nepoznavanja.
-Oni beru ono što znaju, poput vrganja, lisičarki i sunčanica, ali nije zgoreg da se upoznaju sa što više vrsta i prošire svoje znanje. U tome može pomoći organizovanje sajmova gljiva koji nedostaju u našem gradu, jer je Potkozarje bogato pečurkama. Inače, „maglenku“ (lat. lepista nebularis) neki svrstavaju u uslovno jestive gljive. Istina, one su jačeg mirisa i okusa, ali su vrlo dobrog kvaliteta kada se pripreme u ulju sa lukom i začinima. Prednost im je i što se beru sve do kraja jeseni kada uspeva malo koja jestiva gljiva – naglašava ovaj prijedorski gljivar.
Press RS