Anđići, naime, veruju da je odlučnost predsednika RS Milorada Dodika i Ministarstva zdravlja, koji su najzaslužniji za dodelu sredstava za vantelesnu oplodnju, motivisana iskrenom namerom da Srpska poveća natalitet. Ljiljana i Darko smatraju i da ljudi iz vrha države, istovremeno, žele da usreće brojne bračne parove koji vode tešku bitku protiv steriliteta, ali i predrasuda okoline, koja ne razume njihovu muku.
Ljiljana Anđić, predsednica prijedorskog udruženja „Bebe 2″, kaže da je i dodela sredstava za dva pokušaja vantelesne oplodnje ogroman pomak u odnosu na dosadašnje stanje. Uverena da je Dodik bio potpuno iskren u nedavnom razgovoru sa njom i drugim ženama čija je najveća želja da postanu majke, Ljiljana ističe da bi ostvarenje predsednikove najave o obezbeđenju sredstava za pet pokušaja vantelesne oplodnje bilo revolucionaran pomak, jer bi parovi imali mnogo veće šanse da dobiju dete.
Novac za šest pokušaja
Anđićeva tvrdi da bi Srpska u tom slučaju pokazala da ja naprednija od Srbije i Hrvatske i da bi se približila Sloveniji, koja obezbeđuje novac za čak šest pokušaja vantelesne oplodnje. Prema njenim rečima, još važnija je činjenica da je praksa potvrdila da vantelesne oplodnje najčešće uspevaju u trećem pokušaju.
– Predsednik je na prijemu pokazao da potpuno razume naše probleme. Predstavio nam se ne samo kao čovek iz naroda već kao i otac, koji ne krije koliko mu to znači – uveren je Anđićeva.
Ona dodaje da bi bilo lepo da upravo Dodik bude kum nekim bebama, koje će sigurno biti rođene zahvaljujući njegovoj odluci da stimuliše vantelesnu oplodnju i pruži dve šanse svakoj ženi koja ima manje od 40 godina da se ostvari kao majka.
Ljiljana smatra da je izdvajanje 900.000 maraka sasvim solidna svota, jer jedna vantelesna oplodnja sa pratećim troškovima košta oko 5.500 maraka. Ljiljana tvrdi da ništa ne može da je pokoleba da kroz proces vantelesne oplodnje još jednom pokuša da postane majka. Na to, kako kaže, ne može da utiče ni prošlogodišnji težak udarac, kada je iz prvog pokušaja uspela da zatrudni, ali dete nije uspelo da preživi zbog problema sa srcem.
– Prošla sam teške trenutke, ali me gubitak bebe nije obeshrabrio, jer sam uvek imala podršku supruga i lekara – tvrdi Ljiljana.
Ni njen suprug Darko, za razliku od mnogih muževa koji nerado pričaju o sterilitetu, ne stidi se da otvoreno govori o tom problemu, jer je, kako kaže, uveren da je najteže biti bez dece.
Ne predaju se
– Svima u životu nešto nedostaje, ali nema ništa teže od toga ako ne možete da budete roditelj. Zato nećemo da se predamo i ne pada nam na pamet da pridajemo značaj raznim zluradim komentarima, niti da se pravdamo bilo kome. Ja na primer znam mnoge muškarce, koji imaju problem steriliteta, a koji se hvališu i tvrde da su „zdravi kao dren“.
Iako je policajac, Darku ne pada na pamet da se poput mnogih kolega razmeće mačizmom. Naprotiv, ovaj četrdesetogodišnjak smatra da ženama koje se bore da dobiju dete treba odati specijalno priznanje.
– U toj situaciji žene su u mnogo gorem položaju. One prolaze mučne i dugotrajne preglede i nikada ne odstupaju od svog cilja, dok 99 odsto muškaraca odustane u startu. Kod muškaraca je, uglavnom, posao završen kada daju spermogram – objašnjava Darko.
Anđići otkrivaju da i pojedini lekari slede logiku neobrazovanih i uskogrudih ljudi, jer znaju da daju komentare od kojih se parovima bez dece „okreće želudac“.
– Kada dođem na pregled, neki kažu: „Promeni pevca“ ili „Nađi drugog majstora“.
Ima i onih koji me „teše“ rečima: „Šta se sekiraš, bolje ti je bez deteta“ – otkriva Ljiljana.
Posle dugogodišnje bitke ona je sasvim uverena da je preovlađujući stav društva da je u slučajevima neplodnosti glavni krivac žena. To mišljenje se, tvrdi, nije promenilo čak ni pošto su istraživanja pokazala da je u poslednje vreme muški sterilitet premašio ženski.
– Međutim, ti ljudi, najčešće, ne znaju šta pričaju. Kada bi znali kakva je naša muka, uvideli bi bi da želja za roditeljstvom može da se poredi jedino sa nadom u ozdravljenje. To mnogi ne shvataju, pa vas ponekad nenamerno povrede. Jedna koleginica se tako spremala za vantelesnu oplodnju, a tetka joj je rekla: „Samo ti rodi, volećemo ga kao da je naše dete“. Dakle, ljudi ne shvataju da je dete začeto vantelesnom oplodnjom u celosti naše, samo je „spoj“ potpomognut medicinom – tvrdi Ljiljana.
Nataša Ugrenović Stojičić: Država nas je rasteretila
Nataša Ugrenović Stojičić (31), ekonomista iz Prijedora i članica udruženja „Bebe 2″ koja sa suprugom očekuje prinovu duže od šest godina, kaže da je dodeljivanje dodatnih sredstava za vantelesnu oplodnju bilo ogromno psihološko rasterećenje za mnoge bračne parove.
– Predsednik Dodik u eri krize mogao je da pronađe 1.000 izgovora da ne odobri sredstva, ali nije, već je odobrio tu odluku i pokazao da je čovek. Ako se obistini najava da će država odobriti pet besplatnih pokušaja vantelesne oplodnje, to će biti kao da vam je neko na račun stavio 25.000 KM i najavio da ćete dobiti bebu. Posle ovoga, mnogi parovi više neće morati da uzimaju kredite i prestaće da idu gatarama i travarima da im oni „pomažu“ da reše problem steriliteta – uverena je Stojičićeva.
Press RS
