Poštovani posjetioci internet portala GradPrijedor.com, u želji da novim čitateljima predstavimo i dio arhive vijesti objavljenih na našoj stranici, s vremena na vrijeme ćemo ponovo objaviti neke od interesantnih članaka. Danas smo za Vas odabrali vijest o Prijedorčaninu Željku Aničiću, „doktoru“ za kineski jezik. Ova vijest je na našem sajtu objavljena 04.11.2011. godine a preuzeli smo je od dnevnih novina Press RS.
Prijedorčanin Željko Aničić, „doktor“ za kineski jezik, postao je čovek bez koga se ne može u uspostavljanju veza s privrednim, političkim i vojnim džinom Azije.
To je nedavno potvrdio prevodeći razgovore predstavnika opštine Prijedor i delegacije kineskih biznismena, koji, za početak, žele da zakupe lokalnu industrijsku zonu, otvore pogone za proizvodnju elektronske opreme i zaposle 2.000 radnika.
Kineski će postati važniji od engleskog
Aničić, koga u Kini zovu An-Đe, ističe da je Kineze u Prijedor doveo Borislav Marić, bivši ambasador BiH u Kini, koji je bio njegov njegov komšija u Pekingu.
– Boraveći u Kini od 1996. do 2008, „progovorio“ sam kineski kao maternji, radio u kulturnom odeljenju francuskog konzulata i predavao istoriju i kritiku evropske umetnosti na likovnim akademijama u Pekingu, Gvandžou i Šangaju – navodi Aničić.
Kaže da četvoročlana kineska delegacija nije skrivala čuđenje zbog njegovog besprekornog znanja kineskog jezika, dok je kineski ambasador u BiH ostao zaprepašćen.
– Načelnik Prijedora rekao je Kinezima da će dobiti najpovoljnije uslove za otvaranje fabrika. Oni su otišli zadovoljni, a bili su i kod Nedeljka Čubrilovića, ministra saobraćaja i veza i s ljudima iz Ministarstva industrije, energetike i rudarstva RS – otkriva Željko.
Ističe da su Kinezi pitali za logistiku u gradu, gde će njihova deca ići u školu i na tenis, imamo li dovoljno stručnjaka…
– Ako Kina bude ulagala u RS, već sada moramo početi i sa učenjem kineskog jer BiH ima samo dve osobe koje su u Beogradu završile sinologiju i zarađuju dosta novca. Učiti kineski je dobar potez, jer će on, po nekim procenama, postati važniji od engleskog. Evo, na Zapadu se na Kinu gleda sa strahopoštovanjem, a mi je još posmatramo kroz male kineske radnje i lokalne Kineze, koji uglavnom dolaze sa sela, što nije prava slika te zemlje – objašnjava Aničić.
On tvrdi da na kineske investicije treba obratiti posebnu pažnju, jer ta zemlja ima čak 60.000 milijardera i 960.000 multimilionera.
– Imaju najjači investicioni potencijal i odgovaraju im povlastice koje ulagačima daje RS jer su pre 20-30 godina na isti način privukli američki i japanski kapital. U odnosu na zapadne ulagače, Kinezi dolaze iskrenije i imaju simpatija prema ovdašnjem narodu još od komunističke prošlosti i partizanskih filmova. Oni su nam kulturno i tradicionalno bliski, jer kao i mi shvataju rad kao igru. Ako Kina gradi novi „put svile“ preko Balkana, to treba iskoristiti jer se ovde dugoročno ništa neće moći uraditi bez kineske saglasnosti – kaže Aničić.
Poliglota, radio-voditelj, instruktor tai-čija…
On objašnjava da u projekte i pregovore s Kinom treba ići strpljivo i sa strategijom, a ne sa žurbom ili prevelikim entuzijazmom.
– Treba kontaktirati sa što više kineskih kompanija jer mi imamo resurse, a oni kapital. Morali bismo se više usmeriti na kulturološki pristup u diplomatiji, koji je najbolji uvod u biznis i druge vidove saradnje. Nama definitivno više odgovara kineski državni kapitalizam od trenutnog, koji je divlji. Niko ne treba da sumnja mogu li oni napraviti autoput do Doboja, jer su 1989. imali samo 140 kilometara autoputeva, a danas čak 65.000 km, samo 10.000 km manje od SAD – kaže Aničić.
Osim kineskog, on govori desetak priznatih svetskih jezika.
– Na trogodišnjim studijama evropske umetnosti u Nemačkoj naučio sam da govorim kao Nemac. Posle sam za 11 godina rada i studija književnosti u Francuskoj savladao francuski, a jednako poznajem engleski i italijanski jezik. Govorim i španski, portugalski, holandski i mađarski, dok ruski poznajem slabije. Govorim i službeni mandarinski jezik, ali i kantonski jezik, na kojem sam u Hongkongu vodio dnevnu radio-emisiju za deset miliona ljudi-zaključuje Aničić.
Aničić je u Kini postao i instruktor tai-čija, koji je osam godina učio od Džan Mao Džena, jednog od najvećih svetskih majstora te veštine.
Prvi u Srpskoj oženio se Kineskinjom!
Aničić je verovatno prvi građanin Srpske koji se venčao sa Kineskinjom.
– Upoznali smo se u Gvandžou, a venčali se 2000. u Prijedoru. Živeli smo tri godine u Pekingu, Šangaju i Hongkongu, ali uprkos orijentalnom sistemu podređenosti žene, ipak je bilo ženske dominacije, pa smo se razveli. Tako se Aha brzo preudala za mog prijatelja Australijanca. Kineskinje zbog zdravog života ostaju mladolike u drugoj polovini života, a Francuzi za njih kažu da su blage kao puter – objašnjava Aničić.
Press RS