Koza Micika Brane Tubina iz Crne Doline kod Prijedora prava je atrakcija u komšiluku jer hoda na dvije noge.
Šestomjesečna životinja hodanje na dvije noge je usavršila silom prilika, otkako je nastradala u saobraćajnoj nesreći. Mada uz više napora, Micika se kreće zajedno sa ostalim kozama, doduše ne tako brzo i spretno, ali dovoljno da ih prati kada krenu na pašu.
Micikin vlasnik Brane ispričao nam je da je kozu udario nesavjesni vozač koji je automobilom jurio makadamom dok je bila malo jare.
– Moja miljenica je na sreću ostala živa, ali su joj prednje noge izgubile funkciju. Pošto je bila malena, želio sam joj pomoći. Stavljao sam razne obloge po narodnoj medicini, okorke od javorove i hrastove kore, čak i antibiotike pokušavajući da joj spasem prednje noge. Nisam uspio, ostale su joj nepokretne, a ona se i dalje borila za život. Bilo mi je nekako žao pa sam joj pomagao da sisa majku, prinosio joj hranu i ona je tako rasla i jačala – priča nam Brane.
Ne želeći da ostaje sama u staji, Micika se bez ičije pomoći počela pridizati na zadnje noge i kretati za ostalim kozama. Trebalo joj je neko vrijeme da uspostavi ravnotežu. Ponekad bi joj pomagao i Brane.
Kasnije, bez većih problema hodala je pa čak i preskakala prag obora i za ostalim kozama odlazila na pašu. Kada pase, priča nam Brane, prilegne, opase svu travu oko sebe, a onda se premjesti na drugo mjesto.
Dok se kreće povremeno traži priliku da se malo odmori tako što nasloni glavu na svoju majku kozu, vlasnika Branu, zid kuće, ogradu, drvo… Postala je miljenica ne samo ukućana i komšiluka nego i ostalih koza u malom stadu koje joj dopuštaju da pored majke sisa i njih.
– Možda ovoliku brigu o Miciki ne bih ni vodio da i sam nisam invalid. I ja sam preživio saobraćajnu nesreću u kojoj sam zadobio povrede od kojih sam ostao doživotni invalid. Tako ja i Micika imamo nešto zajedničko, zajedno se borimo za život – kaže Brane, koje Micika, dok se kreće, najviše podsjeća na kengura.
Trenutno Brane kaže da ni sam ne zna šta da radi sa Micikom. Ne pomišlja na to da je zakolje, ali isto tako žao mu je što mlada koza zbog svoje invalidnosti ne može da živi kao ostale.
Životinje na imanju
Pored koza Brane na svom imanju ima i stado ovaca od 40 grla, raznovrsnu živinu, pčele, a uzgaja i fazane i divlje zečeve za potrebe lovišta pošto je i sam dugogodišnji lovac.
– Veliki sam ljubitelj životinja. Možda je i to razlog više što sam pomogao Miciki da preživi nesreću i da se prilagodi novom načinu života. Dugo godina sam lovac, ali rijetko kad ubijem životinju. U lov idem više zbog druženja nego zbog ulova – kaže nam Tubin.
Glas Srpske