Oživjeli stari običaji

Krajem prošle godine, u prostorijama prijedorskog Udruženja za očuvanje narodnih običaja i tradicije „Teodora“ počela je obuka mladih tkalja. Malu školu tkanja, koja će trajati tri mjeseca, trenutno pohađa petnaestak djevojaka i momaka.
Snježana Latinčić, inicijator ove obuke i predsjednica Udruženja “Teodora“, kaže da je bila iznenađena željom mladih djevojaka da se obuče za rad na tkalačkim stanovima.
– Kada sam projekat predala Opštini, koja ga je i isfinansirala s 5.000 KM, pomalo sam se plašila da neće biti odziva, i da će sve pasti u vodu. Na moje iznenađenje i radost, u Udruženje su počele dolaziti mlade djevojke koje su imale želju da se obuče za rad na natrama. Pošto su nam prostorije male i skučene, više od petnaestak polaznika nismo ni mogli primiti, a na proljeće imamo u planu da primimo novu grupu polaznika – priča Latinčićeva, dodajući da su za potrebe kursa tkanja kupljena dva tkalačka stana i materijal za tkanje.
Polaznike obučavaju Jelena i Mladen Adamović, koji se dugi niz godina bave izradom tradicionalnih alatki i predmeta, te uređenjem enterijera i eksterijera u tradicionalnom duhu.
– Predavanja su dva puta sedmično po dva školska časa. Trenutno se radi na uvođenju osnove u niti, a neki su već počeli s tkanjem. Sve još uvijek ide sporo, ali polako se napreduje – priča Snježana.
Među polaznicima škole tkanja je i Mirjana Tošić. Od rukotvorina je do sada naučila samo pletenje, a pravi izazov joj je rad na tkalačkom stanu.
– Čim sam čula za školu tkanja prijavila sam se, jer me rukotvorine veoma zanimaju. Nekad su djevojke koje nisu znale tkati, presti ili plesti bile na lošem glasu. Danas tih vrijednosti više nema. Bolje prolaze one što ne znaju da rade nego one koje se razumiju u rukotvorine i kućne poslove – kaže Mirjana, dodajući da i pored toga ona želi znati nešto više.
Bojana Lakić, s još nekoliko prijateljica iz SKUD „Dr Mladen Stojanović“, takođe je odlučila da nauči nešto od tradicionalnih rukotvorina.
– Prvi put se susrećem s tkalačkim stanom i svim onim poslovima koji su vezani za njega. Počela sam s tkanjem nekakve torbice, ali za sada ide dosta sporo.
Ne znam koliko će mi trebati vremena da je istkam. Koleginice me tješe da je svaki početak težak i da ni one nisu ništa bolje od mene – kaže Lakićeva, koja zajedbno s koleginicama iz SKUD ima namjeru da nakon kursa istka određen broj muških pojaseva, ženskih pregača i torbica, za potrebe folklorne sekcije društva.
Među mladićima koji su odlučili da se upoznaju s ovim poslom je i Boško Bokan.
– Mnogi tkanje smatraju isključivo ženskim poslom. To nije tačno. Podjednako dobro i kvalitetno mogu tkati i žene i muškarci. Ovdje je potrebno steći samo rutinu, naravno, treba malo i mašte kada je u pitanju dizajn, ali sve se to, kažu, stekne vremenom – priča Boško i u šali dodaje da će na kraju, s tkalačkim sertifikatom, koji će dobiti svi polaznici škole tkanja, pokušati da pronađe djevojku za ženidbu.
Fokus

Comments are closed.