Moja supruga je bila heroj. Ponosan sam što sam imao takvu ženu. Bila je borac i protiv teške bolesti se borila do zadnjeg dana. Na kraju je život dala za život – za našeg sina Nikolu. Ovako je za „Novosti“ u ponedeljak govorio Goran Dunović, suprug Jelene Trikić, hrabre majke čija je priča o žrtvi i ljubavi u poslednjih mesec dana obišla ceo region.
Jelena Trikić (32) se od 2007. godine borila sa teškim oblikom tumora na mozgu, a preminula je u nedelju u Kliničkom centru Banjaluka, gde je pre 39 dana na svet donela zdravog dečaka Nikolu.
Njena želja da rodi, da ostvari potomstvo, bila je jača od prognoza lekara. Oni su ukazivali na opasnost da će odričući se hemoterapije u interesu zdravlja bebe izgubiti bitku sa bolešću, da će ugroziti sopstveni život. On je izabrala. Potomstvo. Produžetak života, na njen način.
Sahranjena je u ponedeljak u rodnom Drvaru, a na poslednji ispraćaj došli su mnogobrojni Drvarčani, rodbina i prijatelji, ali i njeni sugrađani i prijatelji iz Prijedora, gde je živela sa svojim suprugom Goranom.
Skrhan bolom, Goran kaže da je Jelena želela da živi za njihovog sina, ali da poslednji put kada su joj sestre donele Nikolu nije imala snage ni da podigne glavu i da ga poljubi.
– Bolest je nažalost uznapredovala, Jelena je pala u komu iz koje se više nije probudila. Teši me to što će živeti kroz našeg Nikolu, a rastužuje što je on neće zapamtiti, što neće rasti uz nju – priča Goran.
Mali Nikola, koji je po rođenju imao 1.970 grama, zdrava je i napredna beba i sada ima 2.800 grama. O njemu će, nakon izlaska iz bolnice brinuti Goran i njegova porodica, otac Dane, majka Veselka i sestra Sanja, koja ima dve kćerke.
Po Nikolu će otići odmah posle sahrane.
– Mogao je on i ranije izaći iz bolnice, ali smo po preporuci lekara želeli da što duže bude uz Jelenu, kako bi joj njegovo prisustvo dalo snagu da istraje u borbi protiv opake bolesti – kaže Goran. Smogao je snage da se zahvali svim ljudima koji su ovih dana bili uz njih i koji su im pružali podršku ili želeli finansijski da pomognu. Porodica Dunović izbegla je iz Ključa u Prijedor, gde je menjala kuću za sličnu onoj u Ključu. Goran radi kao nastavnik srpskog jezika u Osnovnoj školi u Knežici.
I pored male Goranove prosvetarske plate, nakon što su otpočeli zajednički život, Jelena i on su uredili potkrovlje u kući Dunovića, planirajući život i porodicu.
Nažalost, smrt je bila brža.
Čitaoci „Novosti“, ali i drugih medija u regionu, koji su preneli priču o Jeleni, koja je već dobila nadimak „majka hrabrost“, putem našeg portala pokrenuli su i više inicijativa: da grad Banjaluka ustanovi nagradu za hrabrost u znak sećanja na hrabru majku Jelenu Trikić, da se dan Jelenine smrti proglasi danom majki u Srpskoj, da se ustanovi orden sa njenim imenom, da se posthumno odlikuje, kao primer majčinstva, te da Republika Srpska pomogne njenom detetu dok god ne završi školu ili fakultet.
Na potezu su vlasti, kojima je ovo prilika da na delu pokažu konkretne mere u borbi protiv bele kuge, te da pomažući pri odrastanju malog Nikole pokažu da žrtva njegove majke, koja je za njegov, dala svoj život, nije bila uzaludna.
LIČNOST GODINE
Radio Drvar proglasio je 25. oktobra Jelenu Trikić ličnošću godine. – Jelena, želimo da dobiješ i ovu bitku, poručivali su Drvarčani, koji su se u velikom broju javljali sa željom da nekako pomognu.
POMOĆ
Svi dobri ljudi koji žele da pomognu, da bar detinjstvo malog Nikole bude bezbrižnije, to mogu učiniti uplatama. U KM na račun – NLB Razvojna banka Banjaluka 562-099-810-914-3264, u devizama: 14752561 (SNjIFT BIC:RAZBBA22, IBAN: BA395620998109143361). Uplate treba vršiti na ime Jelenine majke Milkice (Milorada) Trikić.
Novosti.rs