Svetlo u samoći, bogatstvo u bedi

Dokazani humanista Dosta Miki Bauer iz Frankfurta, rodom iz Omarske kod Prijedora, uputila je jednokratnu novčanu pomoć, ukupne vrednosti 160 evra, zemljacima iz svog zavičaja. Čini to ova sirotinjska majka skoro svakog meseca, samo se smenjuju imena onih kojima pomoć stiže. Sada je po 50 evra uputila Stevi Podunavcu i Ljeposavi Gvozden, a 60 evra Marku i Marijani Dobraš.
Stevo Podunavac izbeglica je iz Hrvatske i živi u prijedorskom izbegličkom naselju Stari voćnjak.
– Hvala toj dobroj ženi koja je od svoje penzije i za mene izdvojila pomoć. Novac će mi dobro doći. Sačuvaću do jeseni. U slučaju da mi Udruženje za izbeglice iz Hrvatske, koje mi je pomoću sredstava lokalnih i republičkih vlasti ozidalo kupatilo, ne uspe da ga završi, sam ću da kupim pločice i sanitarije – priča Stevo, radostan što će i on moći nešto da uštedi.
Dodaje da nije gladan. Dostavljanje hrane iz Javne kuhinje iz Prijedora Humanitarna organizacije Hljeb života će mu produžiti, a dobije i po neki paket sa životnim namirnicama.
O 75-godišnjem Podunavcu „Vesti“ su više puta pisale. Nakon što je ostao bez svoje imovine u Hrvatskoj prošao je mnoge izbegličke kampove, a potom je živeo u drvenoj šupi do pre dve godine kada je od UNHCR -a dobio kontejner u koji se preselio.
– Ovu zimu, iako je bila izuzetno jaka, dobro sam prebrodio, bilo mi je toplo, čak su komšije kod mene dolazile da se ugreju. Dobio sam nov šporet na drva kada i kontejner, a i ogreva sam nabavio dovoljno – kaže Stevo, kome samoća najteže pada.
Od bliže rodbine nema nikog. Stevi Podunavcu je prvo umrla kćerka a potom i supruga. Žali za njima, ali ne proklinje sudbinu. Ovaj skromni i štedljivi čovek zadovoljan je što, ističe, nema većih zdravstvenih problema i što ima prijatelje kakva je Dosta Bauer.
Otac ne radi, ćerka invalid
Saznavši za tešku situaciju Marka Dobraša i njegove 13-godišnje kćerke Marijane iz sela Potkozarja, Dosta Bauer poslala im je 60 evra. Marko je pre rata radio u Zagrebu i Banjaluci. Sada niti radi, niti ima godine za penziju. Bivši borac ima samo jednu kobilu kojom zarađuje da prežive. Supruga mu je umrla pre dve godine i sada jedino on brine o kćerki paralizovanoj i mentalno zaostaloj.
– Teško je da teže ne može biti. Bez ljudi dobre volje ne bi bilo ni mene ni nje – kaže samohrani otac Marko, zahvalivši se Dosti Bauer.

Samoća najteža
Dosta Bauer nije zaboravila ni 75-godišnju Ljeposavu Gvozden iz Donjeg Volara kojoj je prva poslala pomoć kada smo pisali pre pet godina kako se našla na udaru policije zbog indijske konoplje koja je sama nikla na njenom đubrištu. Starici će 50 evra dobro doći, jer socijalna pomoć od 39 maraka teško može dostići i za hleb. Od neimaštine teža joj je samoća. Društvo joj pravi nekoliko ovaca. U udžerici pored šume, bez struje, vode i puta ni komšije više ne svraćaju. Ona još uvek čuva tkalački stan, ali odavno nema snage da tka prelepe ručne radove. Sada je Dosta Bauer, kaže, jedino svetlo u njenoj samoći i bogatstvo u neimaštini.

POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na e-mail adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta telefonom na br.: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924 .
Vesti

Comments are closed.