Za Tonku ima spasa

Kada bi imala jaku porodicu, jakog muža ili svekrvu da je povuče napred svojim primerom i autoritetom, Tonka bi bila sutra izuzetna majka i domaćica. Takva deca i ljudi moraju imati stalni nadzor da bi funkcionisali. U suprotnom izgube se kao njena majka – kaže Milanka i nastavlja: – Tonka je veoma vredna devojčica, osvojila je značajno priznanje, treće mesto u Republici Srpskoj na takmičenju likovnih radova i to je veliki uspeh. Nažalost, ona je često gladna uprkos pomoći i donacijama koju porodica dobija – navodi Milanka Vokić.
Kada je saznala da je donacija za Jeftiće, kao i za još tri nesrećnika, prikupljena na proslavi 70. rođendana Doste Bauer, poreklom iz ovih krajeva, učiteljica Milanka nam je ispričala da je i Tonka nedavno proslavila rođendan najlepši u životu:
– Tonka nema novca, ali mi smo sakupili i kupili slatkiše i sokove da obeležimo njen rođendan. Ona je bila tako srećna što joj se pružila prilika da počasti drugove i drugarice i sva ushićena je ponavljala da joj je to najsrećniji i najlepši ne samo rođendan nego i dan u životu.
O značaju ove donacije za porodicu Jeftić govori i socijalna radnica škole Milica Tatić.
– Jeftićima je pomoć veoma potrebna. Uvek su bili lošeg materijalnog stanja, a sada je to stanje pogoršano jer im je kuća i sve što su imali izgorelo. Škola deci plati prevoz i ovde imaju obrok, a mi Tonki pakujemo hranu da kao ručak ponese kući. Pomažemo tu porodicu koliko možemo. Obezbedimo im još besplatne knjige i nešto odeće. Oni jako teško žive, ova donacija im je dobrodošla, ali tu mnogo toga treba rešiti – kaže Milica Tatić.

Svakom ponešto
Od nje saznajemo da je mišljenje odgovornih u školi da treba iskoristiti priliku i deo novca utrošiti da Tonka ode na more, da se druži sa decom da bi zaboravila na tugu koja je okružuje i tregediju koja im se desila, a ostatak treba dati za hranu, vodeći računa o onom što njima najviše treba. I za utvrđivanje prioriteta treba im pomoć – kaže Milica Tatić.
Tonka je, slušajući dobar deo ovog razgovora, ushićeno rekla:
– Meni puno znači taj novac i to što ću moći da odem na more. Zato se zhvaljujem puno teti Dosti koja nam ga je poslala i puno, puno je pozdravljamo.
Majka Miodranka se takođe zahvalila na donaciji. Iako nije u stanju ničemu da nauči decu što će im koristiti u životu, njeno materinsko srce oseća da će im ovog leta biti bolje i da je za to zaslužna nepoznata žena.
– Hvala ženi koja nam je poslala pomoć. Neka je Bog čuva… Svaka joj čast što nas se setila. Bog je to video i sreća će je pratiti gde god išla – poručila je donatorki majka Miodranka, a onda nastavila da priča o surovoj svakodnevici:
– Imamo šporet i krevet. On je ostao čitav jer je bio na verandi pa nije izgoreo. Na njemu deca spavaju. Sada je toplo, ali kada zima dođe biće nam hladno u toj školi.
Kaže ponosno i da je u školskom dvorištu posadila nešto bašte i da je sve rodilo, pa ovog leta niko od njenih neće biti gladan. Ponosna na svoju baštu, a još više na decu, dodaje da svi pomažu i uživaju u radu i da bi ona najsrećnija bila da uz krov nad glavom dobije i parčence zemlje na kojem bi posadila sve vrste povrća, pa makar od neke samo jedan ručak da skuva.

Letovanje na moru
Socijalni radnik ove škole Milica Tatić kaže da će Tonka sada moći sa školskim drugovima da ode na more, jer će deo donacije Doste Bauer biti upotrebljen za vađenje pasoša i imaće pristojan džeparac.
– Nameravali smo da između sebe sakupimo 50 maraka, to je oko 25 evra, za pasoš da bi Tonka, 27. jula, pošla u Kumbor na Crnogorsko primorje. To sada nećemo morati, jer će od donacije sve to moći sebi da priušti a ostaće dovoljno i ostatku porodice – kaže Milica Tatić, dodajući da Javni fond dečje zaštite Republike Srpske iz Bijeljine svake godine organizuje odlazak dece sa posebnim potrebama na more pod nadzorom zdravstvenih i socijalnih radnika.

Vikend bez ručka
– Tonka mi se često žalila da je boli stomak i kuvala sam joj razne čajeve dok nisam shvatila da je gladna i da je stomak boli od gladi. Ona svaki dan iz škole nosi kući ručak kući za sve članove porodice, ali vikendom, kada ne ide u školu, bukvalno gladuje i ponedeljkom se žali na bolove u stomaku. Nikada ne bi priznala da je gladna jer je jako ponosna, a plaši se i osude majke za koju instinktivno oseća da ne pružanje deci onog što joj je obaveza nije rezultat neodgovornosti, nebrige ili nedostatka ljubavi nego „greška“ prirode – priča razredna Milanka Vokić i dodaje da su Tonka i
njene sestre imale roditelje normalnog mentalnog razvoja ne bi morale da idu u Specijalnu školu, jer bi uz razvijene radne navike i pomoć u savladavanju gradiva uspevale da prate nastavu po programima za decu normalnog pshičkog razvoja.
Vesti

Comments are closed.